Da li se napojnica kuca na fiskalnu kasu
Ne. Napojnica ne ide na fiskalni račun. Račun evidentira promet dobara i usluga, a bakšiš nije ni jedno ni drugo. Novac koji gost ostavi preko iznosa računa pripada konobaru, a ne objektu, pa nema šta da traži u vašem prometu.
Zvuči jednostavno dok ne dođe kartica. Tu većina ugostitelja napravi grešku koja košta mnogo više od same napojnice.
Zašto napojnica ne može na fiskalni račun
Pravilnik o vrstama fiskalnih računa uopšte ne poznaje napojnicu. Načini plaćanja koje uređaj mora da ponudi su gotovina, prenos na račun, vaučer i drugo bezgotovinsko plaćanje. Nema stavke za bakšiš, niti postoji tip transakcije koji bi ga pokrio.
Problem nastaje kod kartičnog plaćanja. Konobar otkuca račun na 2.400 dinara, gost kaže "naplati 2.700", i konobar na POS terminalu ukuca veći iznos. Tih 300 dinara je prošlo kroz vaš terminal, ali ne postoji ni na jednom fiskalnom računu.
Poreska uprava to ne vidi kao napojnicu. Vidi naplatu koju niste fiskalizovali, dakle neevidentiran promet. Iznos je mali, kazna nije.
Pravilo je zato kratko: iznos na POS terminalu ne sme biti veći od iznosa na fiskalnom računu. Ako niste sigurni šta sve mora da stoji na računu, prošli smo kroz to u tekstu o tome šta mora da piše na fiskalnom računu.
Šta kaže Ministarstvo finansija
Ministarstvo finansija je u mišljenju br. 1758759/2024 od 23. januara 2025. godine zauzelo stav da je napojnica koju zaposleni u ugostiteljskom objektu ostvari preko digitalne platforme drugi prihod, po članovima 85. i 86. Zakona o porezu na dohodak građana. Isto je zaključilo i ranije, u mišljenju br. 371749 od 8. februara 2024. godine.
Račun je jednostavan. Oporezivi prihod je bruto iznos umanjen za normirane troškove od 20 odsto, a stopa poreza na druge prihode je 20 odsto. Na napojnicu od 1.000 dinara osnovica je 800 dinara, a porez 160 dinara. Efektivno 16 odsto.
Jedan detalj se stalno previđa. Ministarstvo izričito navodi da okolnost koja se odnosi na način plaćanja napojnice nije od značaja za poreski tretman. Gotovina i kartica se pravno tretiraju isto.
Da budemo precizni: mišljenja ministarstva nisu zakon. Ona pokazuju kako će inspekcija verovatno postupiti i kako struka tumači postojeće propise, ali sud njima nije vezan. Zato ovaj tekst čitajte kao orijentaciju, a svoju konkretnu situaciju proverite sa knjigovođom. Napojnica je oblast u kojoj se odgovori razlikuju od objekta do objekta.
Gotovina i kartica: razlika koja postoji u praksi
Pravno razlike nema. U praksi je ogromna.
Ovo nam je, uz pitanje o avansnim računima, najčešće pitanje koje dobijemo od ugostitelja, i skoro uvek se svodi na kartično plaćanje.
Gotovinska napojnica ne ostavlja trag. Novac ide iz ruke gosta u džep konobara i o njemu ne postoji nikakav zapis. Po slovu zakona i taj prihod treba prijaviti, ali to u Srbiji praktično niko ne radi.
Napojnica preko kartice ili platforme ostavlja zapis sa datumom i iznosom. Zato se mišljenja ministarstva i bave upravo tim slučajevima, jer tu ima šta da se proveri.
Kada gost hoće da ostavi bakšiš karticom, jedini čist način je zasebna transakcija izvan fiskalnog računa, najčešće preko platforme koja novac prosleđuje direktno zaposlenom. Ne kroz uvećan iznos na terminalu. O naplati karticom u objektu pisali smo detaljnije u tekstu o fiskalnoj kasi sa kartičnim plaćanjem, a o QR kodovima u tekstu o IPS QR plaćanju.
Postoji još jedan razlog da napojnica ostane van prometa. Ako uđe u promet objekta koji je u sistemu PDV-a, na nju se obračunava PDV, jer u zakonu ne postoji vrsta prihoda koja bi bila oslobođena. Uzmete tuđ novac, pa na njega platite porez.
Ko plaća porez i kako se prijavljuje
Porez plaća onaj ko je napojnicu primio, dakle konobar. Poslodavac nema obavezu obračuna poreza po odbitku, jer novac ne dolazi od poslodavca nego od gosta.
Postupak je samooporezivanje. Primalac podnosi poresku prijavu na obrascu PP OPO u roku od 30 dana od dana kada je prihod ostvaren, preko portala ePorezi.
Za vas kao vlasnika to znači da niste dužni da obračunavate i plaćate porez na napojnice svog osoblja. Ali ako napojnica prođe kroz vaš račun ili vaš POS terminal, teško ćete kasnije dokazati da nije bila vaš prihod.
Da li i doprinosi za socijalno osiguranje ulaze u priču zavisi od okolnosti konkretnog slučaja i tu se ni struka ne slaže do kraja. To je pitanje za knjigovođu, ne za tekst na internetu.
Šta konkretno da uradite u svom objektu
Nekoliko stvari rešava većinu problema:
- Nikad ne kucajte veći iznos na POS terminalu od iznosa na računu. Ovo je jedino pravilo koje ne sme da se prekrši. Sve ostalo je stvar dogovora.
- Odvojite napojnicu od pazara. Kada se gotovinska napojnica meša sa pazarom pa se deli na kraju smene, u knjigama nastane nered koji posle niko ne ume da objasni.
- Dogovorite pravila sa osobljem unapred. Ko uzima bakšiš sa svog stola, da li se deli sa šankom i kuhinjom, šta se radi kada gost hoće da ostavi napojnicu karticom. Napišite to i okačite u kuhinji.
- Ako radite sa platformom za napojnice, proverite da novac ide direktno zaposlenom. Čim prođe kroz račun firme, postaje prihod firme sa svim posledicama.
- Pitajte knjigovođu pre nego što uvedete bilo šta novo. Ovo je oblast bez jasnog propisa i odgovori se razlikuju od slučaja do slučaja.
Ako tek otvarate objekat i birate opremu, kroz izbor modela prošli smo u tekstovima o fiskalnoj kasi za ugostiteljstvo, kasi za restoran i kasi za kafić.
Da li će se propis promeniti
Verovatno hoće, ali još nije.
Poslovno udruženje HORES i Udruženje za turizam PKS godinama traže da se napojnica zakonski uredi. Predlog je da bude neoporeziva do 10 odsto vrednosti usluge i da se evidentira na računu. To je i dalje samo predlog, nema nacrta zakona u proceduri.
Hrvatska je isti problem rešila 2024. godine. Napojnica do 3.360 evra godišnje po radniku je neoporeziva, a iznad tog iznosa se plaća 20 odsto. Rešenje je jednostavno i verovatno je najbliže tome kako bi se to uredilo i kod nas.
Dok se ne promeni, važi ono što piše gore. Napojnica ne ide na fiskalni račun, a poreska obaveza je na primaocu.
Česta pitanja
Da li konobar mora da prijavi gotovinsku napojnicu?
Po slovu zakona da. Napojnica je drugi prihod bez obzira na način plaćanja i prijavljuje se na obrascu PP OPO u roku od 30 dana. U praksi se gotovinska napojnica ne prijavljuje jer ne ostavlja trag, ali to ne menja samu obavezu.
Može li se napojnica ukucati kao artikal na kasi?
Ne. Napojnica nije ni dobro ni usluga i ne predstavlja promet objekta. Ako je ukucate kao artikal, ulazi u vaš prihod i na nju se obračunava PDV ako ste u sistemu PDV-a.
Šta ako gost traži da naplatim veći iznos karticom pa da razliku dam konobaru?
Nemojte. Iznos na terminalu ne sme biti veći od iznosa na fiskalnom računu, a razlika se posmatra kao neevidentiran promet. Kazna za to je znatno veća od bilo koje napojnice.
Da li poslodavac plaća porez na napojnicu radnika?
Ne. Nema poreza po odbitku jer novac dolazi od gosta, a ne od poslodavca. Prijavu i plaćanje radi primalac. Izuzetak je situacija kada napojnica prođe kroz račun firme, jer tada postaje prihod firme.
Koliko iznosi porez na napojnicu?
Stopa je 20 odsto, ali se primenjuje na osnovicu umanjenu za 20 odsto normiranih troškova. Na napojnicu od 1.000 dinara porez je 160 dinara, odnosno 16 odsto bruto iznosa.
Preporuka
Napojnica je jedna od retkih stvari u ugostiteljstvu koju propis skoro i ne pominje, pa se rešava zdravim razumom. Držite je van fiskalnog računa i ne dirajte iznos na terminalu. Kako se deli među osobljem, to je vaš interni dogovor, a sve posle toga je između konobara i njegove poreske prijave.
Ako birate kasu za svoj objekat ili niste sigurni kako da podesite naplatu karticom, javite nam se. Savetovanje je besplatno i bez obaveze.
