Da, plaćanje preko IPS QR koda (IPS Skeniraj) mora biti fiskalizovano isto kao gotovina ili kartica. Zakon ne pravi razliku između instant plaćanja i drugih načina naplate, samo zahteva da se na fiskalnom računu tačno označi da je reč o "instantnom plaćanju". Ako prodavac to ne uradi, napravio je isti prekršaj kao da nije izdao račun za gotovinu.
Sve više kupaca u Srbiji pita "mogu li da platim preko IPS-a" umesto da izvadi karticu ili gotovinu. Problem je što mnogi prodavci ne znaju šta tačno da rade kad se to desi, da li je dovoljno da primi uplatu na račun, ili i dalje mora da otkuca fiskalni račun kao i za svaku drugu prodaju.
Ključne informacije
- IPS QR plaćanje mora da se fiskalizuje kao svaki drugi promet, izuzetka nema
- Na fiskalnom računu se označava kao "instantno plaćanje", posebna kategorija u Pravilniku
- Trošak prihvatanja je 0,3% za plaćanja unutar iste banke i 0,5% za plaćanja između banaka, mnogo niže od kartica
- Kupac ne plaća nikakvu proviziju, tereti se samo prodavac
- Generisanje QR koda i izdavanje fiskalnog računa su danas dva odvojena koraka, ne radi ih jedan uređaj automatski
Šta je IPS QR plaćanje
IPS (Instant plaćanje Srbija) je sistem Narodne banke Srbije koji radi od oktobra 2018. godine i omogućava trenutni prenos dinara između računa, 24 sata dnevno, svaki dan u godini. Za razliku od običnog naloga za prenos koji stigne sledećeg radnog dana, novac preko IPS-a stiže za nekoliko sekundi.
Na prodajnom mestu se ovo najčešće koristi kroz opciju "IPS Skeniraj". Prodavac prikaže QR kod na telefonu, tabletu ili ekranu kase, kupac ga skenira svojom bankarskom aplikacijom, potvrdi iznos i unese PIN. Postoji i obrnuta varijanta, "IPS Pokaži", gde kupac generiše QR kod u svojoj aplikaciji, a prodavac ga skenira.
Bitna razlika u odnosu na statičan QR kod za uplatu računa jeste da je ovaj kod vezan za konkretnu transakciju. Kupac u svojoj aplikaciji vidi tačan iznos koji treba da plati, ne unosi ga ručno, pa nema prostora za grešku u kucanju cifara.
QR kod se ne dobija od Narodne banke direktno, već preko banke kod koje prodavac ima poslovni račun. Oko 28 banaka i platnih institucija u Srbiji trenutno nudi ovu opciju, uključujući Banca Intesa, UniCredit, Raiffeisen, OTP, Erste, AIK i Halkbank. Prodavac aktivira uslugu preko svoje poslovne bankarske aplikacije, isto kao što bi aktivirao bilo koju drugu funkciju.
Da li IPS plaćanje mora da se fiskalizuje
Mora, i to bez izuzetka. Zakon o fiskalizaciji ("Sl. glasnik RS", br. 153/2020), koji se primenjuje od maja 2022. godine, zahteva da se svaki promet na malo evidentira preko elektronskog sistema za izdavanje računa (ESIR), nezavisno od toga da li je kupac platio gotovinom, karticom, čekom ili instant transferom.
Pravilnik o vrstama fiskalnih računa, tipovima transakcija, načinima plaćanja i drugim elementima fiskalnog računa ("Sl. glasnik RS", br. 31/2021, sa izmenama) u članu 6 izričito navodi "instantno plaćanje" kao jednu od zvaničnih kategorija načina plaćanja na fiskalnom računu. Definisano je kao plaćanje izvršeno "instant transferom odobrenja na prodajnom mestu", što je tačan opis onoga što se dešava kad kupac skenira IPS QR kod. Poreska uprava u svom vodiču za najčešća pitanja potvrđuje isto.
Praktično, to znači da prodavac mora da otkuca fiskalni račun u trenutku prodaje, isto kao za gotovinu, i da na njemu označi "instantno plaćanje" kao način plaćanja. Ako kupac deo iznosa plati preko IPS-a, a deo gotovinom ili karticom, oba iznosa moraju biti posebno iskazana na računu, svaki pod svojim načinom plaćanja.
Za pregled svih obaveznih elemenata koje fiskalni račun mora da sadrži, bez obzira na način plaćanja, pogledajte naš tekst o tome šta mora da piše na fiskalnom računu. Ako niste sigurni po čemu se ESIR i LPFR razlikuju u praksi, objasnili smo to u posebnom tekstu o razlici između ESIR-a i LPFR-a.
Kako se u praksi izdaje račun za IPS plaćanje
Redosled koraka je jednostavan, ali zahteva pažnju jer se radi kroz dve odvojene aplikacije. Evo kako to izgleda na terenu, korak po korak.
- Kupac kaže da želi da plati preko IPS-a, ili traži da vidi QR kod.
- Prodavac otvori bankarsku aplikaciju na svom telefonu ili tabletu i generiše QR kod za tačan iznos kupovine.
- Kupac skenira kod svojom bankarskom aplikacijom, potvrdi iznos i unese PIN.
- Prodavac sačeka potvrdu da je uplata stigla, obično par sekundi.
- Tek nakon potvrđene uplate, prodavac u ePos aplikaciji na fiskalnoj kasi bira "instantno plaćanje" kao način plaćanja i štampa fiskalni račun.
Redosled je važan. Račun se ne izdaje pre nego što je uplata potvrđena, isto kao što se ne bi izdao pre nego što kupac preda gotovinu. Ako se preskoči poslednji korak i prodavac zaboravi da otkuca račun jer misli da je "IPS uplata dovoljna sama po sebi", to je isti prekršaj kao neizdavanje računa za gotovinski promet.
Ako često dajete popuste ili poklanjate artikal uz kupovinu preko IPS-a, pogledajte i naš vodič o tome kako se popust evidentira na fiskalnoj kasi, princip je isti bez obzira na način plaćanja.
Zašto QR kod i fiskalni račun još uvek nisu jedan korak
Ovo je trenutno najveći nedostatak celog sistema. Generisanje IPS QR koda i izdavanje fiskalnog računa su danas dva potpuno odvojena koraka, ne radi ih jedan uređaj automatski. Prodavac generiše kod u bankarskoj aplikaciji na jednom telefonu, a onda ručno bira način plaćanja u fiskalnoj kasi na drugom uređaju.
Koliko znamo, nijedan veći dobavljač Android fiskalnih kasa u Srbiji trenutno ne nudi generisanje IPS QR koda direktno sa ekrana za naplatu. To je slično situaciji koja je nekad postojala i sa karticama, pre nego što su se pojavili uređaji koji fiskalizaciju i naplatu karticom rade na jednom ekranu.
Konkretan primer takvog rešenja je HCC Z100, koji istovremeno radi kao fiskalna kasa i kao POS terminal za kartice, bez potrebe za drugim uređajem. Za IPS plaćanja to još uvek ne postoji u istoj formi, pa se prodavci oslanjaju na kombinaciju telefona i kase. Ko često prima i kartice, može pročitati više u našem tekstu o fiskalnoj kasi sa karticnim plaćanjem.
Dobra vest je da vam za samo evidentiranje instant plaćanja nije potreban poseban uređaj. Bilo koja fiskalna kasa sa ePos aplikacijom, od pristupačnijeg ZCS Z92 do modela sa karticnim plaćanjem, ima opciju "instantno plaćanje" već ugrađenu u softver.
Koliko košta prihvatanje IPS plaćanja
Trošak je znatno niži nego kod kartica. Prema zvaničnim podacima Narodne banke Srbije, provizija za trgovca iznosi 0,3% za plaćanja unutar iste banke i 0,5% za plaćanja između različitih banaka. Kupac ne plaća ništa, celu proviziju snosi prodavac.
Narodna banka sama navodi da je ovo znatno jeftiniji način naplate od kartičnog plaćanja, iako ne objavljuje tačan procenat provizije za kartice radi poređenja. U praksi, provizije kod kartica su više puta veće od IPS provizije, što IPS čini privlačnom opcijom za biznise sa manjom maržom.
Da li se isplati aktivno nuditi IPS kao opciju kupcima? Za prodavnice i uslužne delatnosti sa čestim manjim iznosima, svako malo smanjenje provizije se oseti na kraju meseca. Digitalna plaćanja u Srbiji generalno rastu iz godine u godinu, pa je razumno očekivati da će sve više kupaca samo od sebe pitati za IPS opciju.
Često postavljana pitanja
Da li IPS QR plaćanje mora da se fiskalizuje? Da. Zakon o fiskalizaciji ne pravi razliku između gotovine, kartice i instant plaćanja. Svaka prodaja mora da bude evidentirana preko ESIR-a, bez obzira na način na koji je kupac platio.
Kako se IPS plaćanje označava na fiskalnom računu? Kao "instantno plaćanje", posebna kategorija predviđena Pravilnikom o vrstama fiskalnih računa. Bira se u ePos aplikaciji prilikom izdavanja računa, isto kao što se bira gotovina ili kartica.
Da li fiskalna kasa sama generiše IPS QR kod? Ne, još uvek ne. QR kod se generiše preko poslovne bankarske aplikacije prodavca, na telefonu ili tabletu. Fiskalna kasa se koristi tek u sledećem koraku, za izdavanje računa nakon potvrđene uplate.
Šta ako kupac plati deo računa preko IPS-a, a deo gotovinom? Oba iznosa se posebno iskazuju na fiskalnom računu, svaki pod svojim načinom plaćanja. Ovo pravilo važi za sve kombinacije plaćanja, ne samo za IPS.
Koliko IPS plaćanje košta prodavca? Prema podacima Narodne banke Srbije, 0,3% za transakcije unutar iste banke i 0,5% za transakcije između banaka. Kupac ne plaća ništa dodatno.
Ako niste sigurni kako da podesite ePos aplikaciju za instant plaćanja ili birate fiskalnu kasu koja pokriva i kartice i IPS, kontaktirajte nas za besplatno savetovanje. Pomažemo da izaberete model koji stvarno odgovara vašem prometu, bez nepotrebnog plaćanja za funkcije koje vam ne trebaju.
